EVA BRAUN - Playback - 2xCD

Deset godina posle poslednjeg albuma “Everest”, Eva Braun se trijumfalno vraća eklektičkim i raskošnim skupom pesama sveobjušnjavajućeg naziva “Playback”. U tih deset godina bend je prestao da postoji u inkarnaciji koja je svirala od 1997 do 2001, štaviše, činilo se da je najpopularniji bečejski bend zaista završio svoju muzičku pojavnost. Kako je opšte poznato da su međuljudski odnosi delikatna i fražilna stvar, pogotovu ako je u pitanju dečački drugarski bend koji je osnovan kasnih tinejdžerskih godina i pogotovu kada se prohodava u nestabilna i turbulentna vremena onda ljubav prema muzici nije dovoljna. Jedina konstanta svih ovih godina su pesme Vasović-Dolinka. Međutim u neočekivanom trenutku, prstom sudbine, spletom bizarnih okolnosti, zbog lošeg vremena, dobrog horoskopa, odličnog izvlačenja tarota ili pukom slučajnošću, stidljivo se pojavila ideja obnavljanja inicijalne postave benda, ali ovoga puta ne samo kao Eva Braun, već kao Super Eva Braun, sa Zvonkom Stojkovom na trećoj gitari i Goranom Obradovićem (Popcycle) na bas gitari. I naravno da se nikada u ovim zemljama neće isplatiti da imate bend sa čak šest osoba, međutim ona ljubav prema muzici je, čini se, zaista sazrela, kao i sve ostale ljubavi pa su Glavaški, Rajić, Vasović i Dolinka sa starim- novim članovima odlučili da stvore svoj konačan magnum opus.

Neka vrsta trejlera bila je pesma “Evergreen”, slično kao i “Vrteška”, svetlucajući pop kliše međutim sa rđavom sudbinom jer nije našla svoje mesto na najnovijem albumu. Istinski početak je bila pesma “U izganstvu”, koju svojim zavodljivim baritonom izvodi davno zaboravljeni i prijateljski glas Petra Dolinke. S obzirom da je pesma glasovima citalaca Popboksa izabrana za najbolji singl 2010-e godine, ideja novog albuma je postala više nego izvesna. Publika stara, danas porodični ljudi, publika nova koja je bila zigot u vreme snimanja “Prisluškivanja” stvara koncenzus da je novi album Eve Braun više nego potreban ovoj bizarnoj 2011-oj godini.

I zaista, dvadeset pesama, brušenja i brušenja u raznim studijskim okolnostima, dodavanja, oduzimanja, poliranja, prljanja, hoblovanja, dodavanja sjaja, patine, rđe, šljokica i bezmasne šlag pene. “Playback” je prirodno stilski neujednačen do netrpeljivosti baš kao i veliki Beli album. I prirodno to mu je najveća vrlina. Sva četvorica starih kompozitora su tu. Lirika je, prirodno, višeznačna, referentna, enigmatična, ali često i direktna, jednostavna, nežna. Distorzije dolaze tamo gde se ne očekuju, pesme počinju tamo gde se završavaju, velike istine su još dalje i kriptičnije. Duvači, gudači, klavir, međutim ovo je pre svega veliki gitarski album, tradicionalan i konzervativan, ali večan i klasičan, i moderan i snishodljiv. Začudno je kada se tolika količina ega rasprostre na skoro osamdeset minuta muzike i da od toga ispadne toliko grandiozan rezultat.

Ovaj album je čitanja pop muzike ispričana novim milenijumskim jezikom koja itekako poštuje heroje i uzore. Pesme su šarene i raspojasane da od njih mogu da se stvaraju godišnja doba. Eva Braun su se vratili.